EUROLIGA 2010 - Final Four - Pariz

[El Fenomeno]

[El Fenomeno]

F4: Devet titula na pariskom talonu


Od 7. do 9. maja Pariz će biti domaćin četiri najbolje evropske košarkaške ekipe. Svi učesnici Fajnal-fora su bili prvaci Evrope, CSKA čak šest puta. Evropa će dobiti novog vladara, jer je dosadašnji prvak, atinski Panatinaikos eliminisan u TOP 16 fazi.

U polufinalu Fajnal-fora igraće Barselona - CSKA i Partizan - Olimpijakos. Crno-beli će moći da se uzdaju i u podršku navijača CSKA, jer je dobro poznato da su pristalice srpskog i ruskog kluba u odličnim odnosima. A to se nikako ne može reći za navijače Partizana i Olimpijakosa, koji su, pak, u dobrim odnosima sa navijačima Crvene zvezde.

Ako se za neÅ¡to može reći da je iznenaÄ'enje ovosezonskog izdanja Evrolige, to je svakako ulazak Partizana na Fajnal-for. Ali i potpuno zaslužen.

Fenomen Partizana teÅ¡ko je objasniti - klub sa najskromnijim budžetom, koji iz godine u godinu prodaje najbolje igrače da bi preživeo, uspeo je da se domogne Pariza kada su mnogi stručnjaci i "stručnjaci" predviÄ'ali da će zabeležiti maksimum dve pobede ili tako nekako.

U čemu je tajna Partizana? Sistematski rad poslednjih decenija, veliko košarkaško znanje Duška Vujoševića, ali i navijači koji nose tim do pobede i utiču na to da se protivnik oseća nelagodno.

Partizan je 1992. godine u Istanbulu ispisao najsjaniju stranicu u svojoj istoriji. Ni tada crno-belima nisu davane Å¡anse... A onda je SaÅ¡a ĐorÄ'ević pogodio ONU trojku protiv Huventuda.

Crno-beli apsolutno dominiraju u srpskoj košarci u poslednjoj deceniji, ali i regionalnoj ligi poslednjih godina.

Partizan će po četvrti put učestvovati na završnim turnirima Evrolige. Prvo je bilo 1988, drugo 1992. i treće 1998. godine.

Moskovski CSKA je, bez premca, najtrofejniji klub koji će ove godine igrati u Parizu. Od sva četiri učesnika završnog turnira Evrolige, "armejci" imaju najviše titula prvaka Evrope - čak šest (1961, 1963, 1969, 1971, 2006. i 2008.).

Samo madridski Real ima više evropskih trofeja od CSKA - osam.



Klub iz Moskve je jedan od najboljih evropskih klubova u poslednjoj deceniji, a u Parizu će pokušati da osvoji svoju treću evropsku krunu u poslednjih pet godina. Ovo će "armejcima" biti sedmi uzastopni Fajnal-for, rezultat koji će teško moći neko da sruši u dogledno vreme.

Bespotrebno je troÅ¡iti reči o tome koliko je CSKA dominantan u Rusiji - ima čak 40 titula prvaka (računajući i 25 u doba nekadaÅ¡njeg Sovjetskog Saveza). Od 1992. do 2000. godine niko nije mogao ni da priÄ'e moskovskom klubu u Rusiji.

Velika imena evropske i svetske košarke pisala su istoriju CSKA - Aleksandar Gomeljski, Sergej Belov, Vladimir Tkačenko, Vladimir Andrejev, Stanislav Jeremin, Anatolij Miškin... U novije vreme uspesi se vezuju pre svega za Etorea Mesinu.

Očekivalo se da će CSKA na svom terenu doći do evropske titule 2005. godine, ali je Moskva bila tužna. Samo do 2006. godine kada je Mesina uspeo da odvede CSKA do prve evropske titule posle 35 godina (u finalu u Pragu "armejci" su dobili Makabi).

Pre tri godine, CSKA je odigrao neverovatan finalni meč protiv Panatinaikosa i izgubio sa jednim košem razlike (91:93), da bi 2008. godine ponovo savladao Makabi u finalu i ponovo se domogao evropske titule.

Barselona je jednom bila prvak Evrope (2003. godine), a titulu je osvojila na svom parketu. Bila je to generacija koju je predvodio Dejan Bodiroga, a igrali su i Gregor Fućka, Šarunas Jasikevičijus, Huan Karlos Navaro, dok je trener bio Svetislav Pešić.

Katalonski klub je ove sezone dominirao u Evroligi. Od 18 utakmica Barselona je izgubila samo dve - od Partizana u TOP 16 (66:67) i od madridskog Reala (63:70) u drugom meču četvrtfinalne serije.

Barsa je poslednjih osam godina apsolutni vladar španske košarke, jer je u isto toliko sezona podizala pehar namenjen najboljem u ACB Ligi. Ukupno, Barselona je 15 puta bila prvak Španije.

Kada je 2003. godine postala prvak Evrope, Barsa je osvojila i titulu prvaka Å panije i Å¡panski kup.

U svojoj istoriji Barselona je osvajala i druge evropske trofeje - Kup Saporte (1985. i 1986.), kao i Kup Radivoja Koraća (1987. i 1999. godine).

Pre osvajanja Evrope 2003. godine, Barselona je sedam puta igrala na završnim turnirima Evrolige, a 1984. godine je igrala i u finalu, ali nije uspevala da postane šampion.

Grčki Olimpijakos je takoÄ'e jednom bio prvak Evrope. Bilo je to 1997. godine. Olimpijakos je prethodnu dekadu bio u senci svog najvećeg sportskog rivala Panatinaikosa, ali su ove sezone atinski crveno-beli uspeli da se domognu Fajnal-fora, prvi put posle deset godina.

Olimpijakos je devet puta bio prvak Grčke, ali je poslednju osvojio još u sezoni 1996/97.

BaÅ¡ kao i u slučaju Barselone, i za najveći uspeh u istoriji Olimpijakosa najveće zasluge pripadaju Srbinu - DuÅ¡anu Ivkoviću, sadaÅ¡njem selektoru reprezentacije Srbije. Upravo pod njegovim voÄ'stvom Olimpijakos je postao Å¡ampion Evrope.

Te godine Olimpijakos je vladao evropskom i grčkom košarkom. Atinski klub je osvojio "triplu krunu" - prvak Evrope (pobedom nad Barselonom 73:58 u Rimu), grčki šampion i trofej u nacionalnom kupu.

Olimpijakos je potom igrao i na finalnom turniru Evrolige 1999. godine, a potom je čekao deset godina da ponovo bude meÄ'u četiri najbolje ekipe. ProÅ¡le sezone Olimpijakos se domogao zavrÅ¡nog turnira u Berlinu, ali je u polufinalu zaustavljen od Panatinaikosa.

(MONDO, foto Tanjug, sajt CSKA)