Vesti dana 07.07.2008.

[El Fenomeno]

Keln hoće Žuku, Partizan ga ne da


Tek što su pomislili da su gotovo kompletirali tim za predstojeću sezonu i sa velikim ambicijama počeli pripreme, čelnici FK Partizan suočili su se sa ozbiljnom finansijskom ponudom za ljubimca Grobara, Brazilca Žuku.

Prema saznanjima lista "Sport", Partizan je do nemačkog Kelna dobio ponudu od 1,5 miliona evra, a Žuka bi godini dobijao 400.000 evra. Crno-beli (za sada) ne žele ni da pomisle na prodaju Žuke.

"Tačno je da je stigla ponuda Kelna za Žuku i da je reč o ozbiljnoj sumi, ali mi ne želimo da ga pustimo! Ako smo učinili sve da sačuvamo tim za Ligu Å¡ampiona, produžili ugovore sa nenadom ĐorÄ'evićem, Laminom Dijarom, sačuvali Moreiru i joÅ¡ nekolicinu fudbalera bilo bi neozbiljno da sada pustimo Žuku. Bilo je i za druge igrače ponuda da glava zaboli, ali smo uspeli da izbalansiramo i zadržimo ih u klubu. zato ćemo učiniti sve da i Žuka ostane", izjavio je sportski direktor Patizana Ivan Tomić, najavljujući razgovor sa borbenim Brazilcem.

Ako Žuka ode biće to pre svega veliki udarac za navijače, čija je srca osvojio odnosom prema igri i dresu koji nosi. Za svaki slučaj treba podsetiti da je Partizan u ovom prelaznom roku na poziciji zadnjeg veznog doveo talentovanog Ljubomira Fejsu.


Izvor: MTS MONDO

[El Fenomeno]

Dačino stanje nepromenjeno    


Zdravstveno stanje Danila Ikodinovića je stabilno i bez bitnijih promena, saopštio je u ponedeljak lekarski konzilijum Kliničkog centra Vojvodine gde je srpski reprezentativac na lečenju od posledica udesa.

Kako se navodi, i dalje se sprovode mere intenzivne terapije, uz svakodnevni uvid u stanje povreda i previjanje u operacionoj sali, što će se nastaviti i narednih dana.

"JoÅ¡ se nalazi na aparatima i za sada se ne može dati precizna prognoza kada će biti započeto buÄ'enje. Kontrolisani parametri su u prihvatljivim granicama i po potrebi se koriguju", navodi se u saopÅ¡tenju.

Ikodinović je primljen 28. juna u Klinički centar Vojvodine sa teškim povredama krvnih sudova ruke, opasnim po život.

Dača je povreÄ'en u saobraćajnoj nesreći na putu Zrenjanin - Novi Sad kada je vozeći motocikl, usled brzine neprilagoÄ'ene stanju puta i drugim uslovima, naleteo na automobil koji je iÅ¡ao u istom smeru.

(Beta)

[El Fenomeno]

Ljajić za MONDO: Odužiću se Partizanu


Partizanova fabrika bisera ne gasi pogone. Tek što je na aukciji prodat najsjajniji (Stevan Jovetić Fiorentini), pojavio se novi, koji preti da baci senku na prethodnog - Adem Ljajić.

Talentovani fudbaler (roÄ'en 29. septembra 1991. u Novom Pazaru) spada u grupu onih koje publika najviÅ¡e voli i za koje kaže da "jedu loptu". Dribling mu je zaÅ¡titni znak, ali ne i jedini adut.

O Ljajiću se mnogo priča u fudbalskim krugovima, ali njega priče ne pogaÄ'aju, niti ga dižu u oblake. Ne zanosi se "avionima i kamionima", iako je već mogao da ih ima.

Posle priključenja prvom timu crno-belih i odraÄ'enih prvih priprema na Tari, iako joÅ¡ kadet, na sva pitanja i dalje odgovara sa dečačkim osmehom, skromno, nikako ne želeći da sebe stavi u prvi plan.

Kada i kako si došao u Partizan?

"Bio sam član privatne fudbalske Å¡kole Bajra Župića u Novom Pazaru i selekcije zapadne Srbije na turniru u Velikom GradiÅ¡tu. Dok sam izmeÄ'u utakmica jeo, priÅ¡ao je trener DuÅ¡an Trbojević i pitao mog oca da li bi me pustio u Partizan. Tata me nije odmah pustio, jer sam bio mali, ali je bilo jasno da ću zavrÅ¡iti u Humskoj. U Beograd sam doÅ¡ao 10. oktobra 2005. Zahvalan sam čika Trbi, da nije bilo njega, ne bih bio ovde", počeo je Adem Ljajić priču za MONDO.

Sa kim živiš u Beogradu, ko ti najviše pomaže?

"Živim sam, snalazim se. Normalno je da me nostalgija nije zaobišla, ali je sve lakše uz drugove iz Partizana. Svi se družimo. Roditelji me redovno posećuju".

Kakvo mišljenje imaš o prvom učitelju, o kojem se i dan-danas na južnoj tribini često priča?

"Bajro mi je mnogo pomogao. Naučio me je prvim fudbalskim koracima. Župić je legenda Partizana i Novog Pazara".

Iskustvo je pokazalo da oni koji su kao mladi otiÅ¡li iz Partizana u inostranstvo nisu napravili karijere kakve su se očekivale. Da li si se vodio tuÄ'im iskustvima kad si odlučio da odbijeÅ¡ ponude evropskih velikana?

"Mogao sam da odem u Inter, Arsenal, Mančester junajted, Ajaks i Spartak iz Moskve, ali smo moj menadžer, otac i ja odlučili da je najbolje da ostanem i pokušam da u Partizanu i srpskom fudbalu ostavim trag. Hoću da se odužim klubu koji mi je dao sve i bez kojeg ne bih došao dovde. Finansije nisu opterećivale mog oca. Prvenstveno želim da uspem u fudbalu, a pare će doći same".

U koji inostrani klub bi jednog dana voleo da odeš?

"Nisam razmišljao. Za sada mi je samo Partizan u mislima. Inače, od stranih klubova, ako me to pitate, navijam za Juventus".

Da li ti je Rasim Ljajić, inače član uprave Partizana i ministar za socijalna pitanja u Vladi republike Srbije, roÄ'ak i da li zbog njega imaÅ¡ protekciju?

"Rasim Ljajić mi nije roÄ'ak. Istina je da je odavno prijatelj mog oca i da se i dan-danas čuju telefonom, naročito otkako sam u prvom timu Partizana. Rasim se samo raspituje kako sam".

Kakvi su ti prvi utisci posle priključenja prvom timu?

"Do pre mesec dana sam skupljao lopte na utakmicama prvog tima i uvek sam stajao ispod istočne tribine kako bih imao dobar pregled. A sada sam prvotimac. Svi igrači mi pomažu, savetuju..."

Kakve su šanse da zaigraš za prvi tim već u narednoj sezoni, s obzirom na to da za tvoju poziciju konkurišu Zajem i Lazić?

"Ne plašim se konkurencije. Za mene ima vremena. Drago mi je što sam uopšte ušao u prvi tim, ali se neću zadovoljiti time. Boriću se za minutažu".

Utisak je da si na prvim treninzima kod trenera Jokanovića "stegnut". Ima li treme?

"U kadetima sam imao potpunu slobodu u igri, a sada ima malo straha, ali strah je najbolji motivator".

Prvotimci te nisu tek sada upoznali. ÄŒuli su za tebe i tvoje sposobnosti i ranije.

"Milovan Sikimić mi je rekao da me je često iz lože posmatrao kako se na atletskoj stazi poigravam sa loptom. Kaže, kad je utakmica dosadna, zanimljivije mu je da gleda kako žongliram".

Koja pozicija u timu ti najviše odgovara?

"U kadetima Partizana igram u vezi, po desnoj strani. Selektor kadetske reprezentacije Dejan ĐurÄ'ević me je stavljao iza leÄ'a napadača, a odgovara mi i jedno i drugo. Ipak, viÅ¡e mi 'leži' da igram po desnom krilu".




Šta ti je najjače oružje?

"Dribling. Volim da driblam i držim loptu kod sebe. Trener Trbojević voli takve igrače i daje mi veliku slobodu u kadetskom timu".

Koji su ti nedostaci u igri?

"Definitivno moram da popravim igru glavom i u odbrani. I naravno, fizičku spremu".

Osim brojnih trofeja, timskih i ličnih, Å¡ta pamtiÅ¡ sa meÄ'unarodnih turnira mlaÄ'ih kategorija?

"Dva crvena kartona... Prigovarao sam sudiji... Temperamentan sam na terenu, ali sam video da to ničemu ne vodi. Smirio sam se".

Posle nezvaničnog klupskog šampionata sveta za kadete u Španiji, "Mundijalita", tamošnji mediji, uključujući i "Marku", pisali su hvalospeve o Ademu Ljajiću. Kako je to uticalo na tebe?

"Prija, ali me ne opterećuje. Najvažnije mi je da ostanem čvrsto na zemlji".

Ideš li na Partizanove utakmice kad ne moraš?

"Naravno. U Humskoj utakmice gledam sa atletske staze, na stadionu Crvene zvezde sa južne tribine. Sa klupskim drugovima idem i na Partizanove košarkaške utakmice. Uvek pevamo i navijamo".

Kada si prvi put gledao večiti derbi?

"Bilo je to 2006. Gledao sam ga iz tunela, imao sam osećaj da ja igram. Bilo je 0:0. Sve vreme sam slušao pesmu sa Juga, Sever se nije čuo".

Koja ti je omiljena navijačka pesma?

"Trener Trbojević uvek nosi disk sa navijačkim pesmama, pa ih svi sve znamo, a u autobusu posle pobeda najčešće pevamo - Titula, titula", zaključio je Adem Ljajić.




Adem Ljajić u kratkim crtama

Ko ti je idol?

"Kaka".

Koji broj nosiš na dresu, a koji bi voleo?

"U mlaÄ'im kategorijama Partizana sam nosio osmicu, a u reprezentaciji desetku. Nije važno, ne igraju brojevi".

Voliš li još neki sport osim fudbala?

"Volim da igram basket".

Gde izlaziš?

"Ne izlazim mnogo, najčešće prošetam sa drugovima".

Koju muziku slušaš?

"Slušam sve vrste muzike, i domaću i stranu, i narodnu i zabavnu".

Svojevremeno je Albert NaÄ' plejadu mladih igrača (Jovetić, Gulan, Obradović) nazvao "bitlsima" zbog duge kose. Da li voliÅ¡ "Bitlse" ili kopiraÅ¡ imidž svog idola iz Milana?

"Ne kopiram nikoga. Jednostavno, sviÄ'a mi se ovakva frizura".

O čemu maštaš?

"Da se ustalim u prvom timu Partizana i ostavim trag u klubu", bez dileme je Adem Ljajić.

(MONDO)